ЗОРАН ЗЕЧЕВИЋ ''ДЕЛЕВИЋ МИЛО ПОСЛАНИК ВЕЛИКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРПСКОГ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ ПОДГОРИЦА 1918.
ДЕЛЕВИЋ Јеврема МИЛО
посланик из Берана, судија у пензији
(1895-1955)
Национални радник, учесник ослободилачких ратова, представник Беранског округа у раду Велике подгоричке скупштине србског народа Црне Горе, један међу првим дипломираним правницима из ових крајева, човјек великог угледа, ауторитета и поштовања у братству Делевића и Васовом племену. Рођен је 1895. у Буче код Берана, гдје је стекао основну писменост. Гимназијско школовање наставио је у Скопљу, студије права завршио је у Цариграду, гдје је уједно положио и судијски испит.
Након завршених студија, вратио се у завичај и посветио правничком позиву. Припадао је генерацији патриота који су читав живот посветили борби за национално ослобођење. Као борац Доњовасојевићке бригаде учествовао је у свим њеним ратним операцијама све до коначног ослобођења Берана и шире регије у балканским ратовима, и њиховог прикључења Црној Гори, а такође узео активног учешћа у Првом свјетском рату. Испред народа Доњих Васојевића по ослобођењу биран је за посланика Велике подгоричке скупштине српског народа у Подгорици 1918. која је изгласала уједињење уједињење Црне Горе и Србије.
Међуратни период период провео је на дужностима судије у Бару, а потом предсједника Среског суда у Андријевици, гдје је осим људских врлина показао и високи ниво стручности и правничке мудрости. Године Другог свјетског рата провео је као позадински радник НОП-а на терену Буча и Берана, а његова читава ужа породица приступила партизанским јединицама. Болешљив, ратних година, током 1944. заједно са партизанским рањеницима био је упућен са беранског аеродрома на лијечење у Италију. Послије коначног ослобођења и повратка из Италије вратио се на Буче, наставио свој судијски позив све до пензионисања. За учешће у ратовима и рад у судству одликован је са више одликовања.
У братству је важио за великог и својетљивог племеника, пријатне нарави и људске ширине, због чега је био изузетно цијењен и уважаван. Пензионерске дане провео је на Бучу, гдје је преминуо 1955. године и покопан на Бучичком гробљу.
Зоран М. Зечевић